Osnovna molitva hrišćana

iz ugla jednog verujućeg fizičara

Odmah da rasčistimo: nisam ateista, komunista niti bilo kakav . . . ista! Ne zanimam se bilo kakvom 'sektaškom' literaturom.
Ja sam samo jedan sasvim skromni, po kapacitetu mali vernik koga su otac i stric, još u prvoj polovini prošlog veka krstili u pravoslavnoj veri, dakle jako davno. Ne zanosim se nikakvim okupljanjima oko grupa koje iskaču iz glavnog toka tzv. "tradicionalnih crkava".

Prolog:

Postoje dve, za nas obične hrišćane, značajne situacije u okviru Hrišćanske dogme.

U vreme podržavljenja Hrišćanske crkve nastala je potreba da se, posle više od 3 veka ponovo sakupe i objedine pisani i usmeni 'tekstovi' malih hrišćanskih zajednica. Prema nekim istoričarima (to nije moja struka) "veliki Car Rimski" je naredio skupljačima tih sadržaja da se sakupe prevashodno oni spisi gde se Bog - spominje na nebu.

Prema jednoj jevrejskoj poslovici: "Bog na nebu vlada, ptica širi krila a na zemlji je manje ili više dobro." vidi se upravo ta namera Rimskih careva. Bog tamo negde na nebu vlada, a ja sam sam ovde, na Zemlji vaš gospodar.

Kada je Konstantin umro strahopoštovanje podanika je bilo takvo da danima niko nije smeo da mu priđe, pa je tek kasnije sahranjen.

Iz ovo ga je i proizašla 'zla kob' hrišćanke religije, jer su mnogi crkveni velikodostojnici, episkopi = vladika, monasi i sveštena lica hteli da budu "rimski carevi" na zemlji. Jedan istoričar je zapazio interesantnu pojavu u oblačenju: 'kada bi se sada neki rimljanin pojavio u crkvi ne bi bio iznenađen pojavom i odevanjem sveštenih lica', skoro sve je sačuvano u onom obliku.

rezime I : Bog je na nebu, "van vremena i prostora" a mi - ovde ga molimo da nam - odande pomogne.

Fizika je nauka koja se razvijala do kraja 19.veka u osnovi prema tradicijama grčkih mislilaca, i na bazi latinskog jezika. Zna se da jezik oblikuje, način formiranja stavova i strukturu naučnih iskaza = zakoni. Sa napuštanjem ovog tipa naučnog organizovanja nauka je sve više težila ka ekonomičnosti prilikom isticanja, prikazivanja, diskusije i tumačenja naučnih saznanja.
Ovde je u pomoć priskočila Matematika! Umesto obimnih verbalnih iskaza neke pojave, sa mnogo 'dugih' reči, mnogo slova, matematika je ponudila svoj iskazni aparat satavljen iz 'promenljivih=1-2 slova', indeksa, operatora itd. Današnja fizika i sve ostale nauke teže sistematizaciji po principu najmanje slova, što više slika (n.pr. dužina bojene trake a ne brojne vredosti).
Dakle formule su iskazi sa nekoliko ili više slova i operatora.

Sada se pitamo da nije možda i Hrišćanska tradicija isto tako imala nameru da se izrazi jezgrovito - formulama i slikama mnogo dublje nego što mi danas mislimo i osećamo? Molitve nisu samo verbalni odraz, nego sigurno imaju mnogo dublju i širu sadržinu, nego prosto mehaničko, 'tradicionalno' ponavljanje pojedinih reči! A to se dešava upravo sada posle desetina vekova na mnogim mestima gde se upražnjavaju hrišćanski kultovi = službe Bogu.
Ovo se oseća intuitivno u iskazu jedne naše bake: "molitva, knjiga u ruku a džavo u glavu", kratko, jezgrovito i jasno.

rezime II : Svaka doživljena, iskonska molitva po logici najmanjeg obima ima malo reči a u našoj uobrazilji mnogo slika. Ili po mekim autorima ima 'tajnu šifru'.

Posledice:

Pažljivim osluškivanjem molitve "Oče naš" može se zaključiti sledeće:

tekst, reči molitve		komentar i slike uma
( "Oče naš koji si na nebesima" )		I najprostijem biću se sugeriše da je Bog tamo negde 'gore' a da sam ja sam ovde 'dole'. Opravdana je predpostavka da je to artefakt "naredbe Rimskog Cara" pa je stavljamo u zagradu.
"Oče naš koji si od iskona,"		'iskaz nije sporan' ali uvodi doživljaj prisutnosti Boga svuda u vremenu ovde, u ovoj godini, u ovoj sekundi, ovog dana, u ovom delu, dela sekunde, u prošlom veku.
"Oče naš koji gospodariš i nad nebom i nad Zemljom,"		'iskaz nije sporan' ali 'gospodarenje' označava i delovanje, prisustvo Boga svuda u prostoru kako u pramateriji^* ('nebo') tako i u supstanci ('zemlja')
"da se sveti ime Tvoje,"		označava naša očekivanja da se On pojavi i u našoj svesti, i u prostoru nestvorene svetlosti. (u Indiji, za naša čula je to svetlo plava iz koje zrači zlatno žuta )
"da dođe Carstvo Tvoje,"		označava nameru, očekivanje da se u svoj ovozemaljskoj zajednici uvede struktura, forma i subordinacija svih društvenih zajednica u skladu sa Jednim, sa Njime; da se Njegovo prisustvo rasprostre svuda, ovde po svim krajevima zemnljinog šara. Ponegde se, opet pod sumnjom "naredbe Rimskog Cara", uvodi i pojam 'da dođe Kraljevstvo tvoje' dakle ne svetska organizacija, nego pojedine manje oblasti!?
"da bude volja Tvoja"		pokazuje htenje, nameru da svoj duh, svoju svest, biće usaglasimo sa *Njegovim planom* koji se tiče nas samih.
"kako na nebu tako i na zemlji."		očekivanje da se *Njegov plan* ustali u svim oblastima i pramaterije^* ('nebo') pre svega i supstancije ('zemlja').
"hleb naš nasušni"		*hleb nasušni* nije samo 'gola' reč već očigledno 'šifra' koja označava sve ono što održava, podstiče i povećava Život, hrani ne samo telo već i duh i dušu.
"daj nam danas;"		događaj je trenutan, odmah, događaj u vremenu - nema odlaganja, želimo da '*struja Života*' bude stalna, bez prekida sa Njime; kao munja sa neba do zemlje.
"i oprosti nam grehe naše"		<< *najtajanstveniji deo molitve* >> očekivanje, žudnja, molba da On, koji je svida prisutan, pristupi i u prošlom vremenu i u prošlom prostoru^** našim lošim postupcima i namerama da ih 'izbriše', i da 'očisti' naše biće od te loše namere da se više nikada ne ponove i ne vrate; da nas preusmeri na delanje koje nadoknađuje, kompenzuje posledice.
"kao što i mi opraštamo dužnicima svojim"		molimo, očekujemo da sve naše reakcije na tuđe loše delovanje odbaci od nas, i da istim redom kao što očekivano oprašta nama oprosti i nama suprotstavljenom biću.
"i ne uvedi nas u iskušenje"		očekivanje da nas On preusmerava, odvraća od 'naših' JA-planova koji najčešće nisu u skladu sa Njegovom namerom u vezi nas (svih).
"no izbavi nas od zloga."		mi predajemo svoju volju Njegovoj da nas povuče, otrgne od svake namere da pristanemo na (stalna) zla šaputanja bezimenog.

Ako posmatramo gornje dve kolone vidimo da se levo nalaze kratki, jezgroviti iskazi a da se desno nalazi veliki 'naramak' tekstova i intuitivnih sadržaja. Naravno da se ovi sadržaji mogu obliovati na razne načine, međutim ja ne sporim ni jedan bilo čiji način tumačenja ovih hrišćanskih sadržaja.

Moj doprinos bi trebalo da bude:

da se oživi vremenski stalan doživljaj Boga ovde na zemlji, u prostoru oko nas i u nama svima.
da se oživi htenje svake duše da se u njoj i njenoj okolini jasno manifestuje Njegovo postojanje
da se oživi vizija 'carstva', društva pravde, istine i nastojavanja svih da se sobraze Bogu u velikoj Njegovoj zajednici ljudi.
da se oživi s' pravom očekivanje da 'helb naš nasušni' dopre do nas kao struja Života, kao munja sa neba do zemlje
da se vrati 'puna svest' o ukupnom jedinstvu ( i u vremenu i u prostoru ) svih naših i namera i delanja bilo dobrih bilo loših.
da se ojača osetljivost nas ljudi na sve Njegove fine, suptilne uticaje da nas skrene sa naših zlih stranputica i da nam podari radost Života: bez mržnje, netrpeljivosti, zavisti, uz ljubav, saradnju, sa uzajamnom pomoći, poštenjem.

Ja sam jedan 'dipl. phis.' obučavan da uočava zakonitosti, traži najbolji način njihovog prikaza i da ih saobrazi ljudskoj upotrebi. A ovo je samo jedan mogući oblik 'tumačenja iskaza' tj. molitve. Nemam nameru da debatujem ni sa kim. Jer je ovo jedan iskren doživljaj jednog fizičara i nikakve druge konotacije se ne prihvataju. Kome se sviđa ('Like') neka čita, obratno neka zaboravi!

_________________________________________________
^*vidi: prima materia
^**vidi: dodatak - molitva deluje kroz vreme

dodatak: dokaz postojanja Raja
sa zapažanjima jednog fizičara
dodatak: molitva deluje kroz vreme (unazad)
praktičan dokaz da molitva dopire i u prošlost

Na početak!